Pred spomenikom


O, bane, hôl al` ipak pun gorčine
Tu stojiš: a dok naši jadi broje
Sve crnje čase, dane i godine,
Trepti naš gnjev na vrhu sablje tvoje:

Nemoćan gnjev, jer nije plam kroz tamu,
Fosfor u vodi, uzavrelo zlato
Rudnika na dnu: pa ti stojiš zato
Nepomičan i krut na crnu kamu.

Kukuljicom bi dimnjaku na vrhu
Da budeš htjeli, pa da se okreneš
Od nova vjetra i u novu svrhu:

Što od njih tražiš, sam da u njih preneš
Čekaju. – Usto, naši srećolovci
Pod tobom buče, trguju trgovci.

Vladimir Nazor