Ušao sam jednog dana u Onajzinu nosiljku.
- "Nesrećo! Natjerat ćeš me da idem pješice" - reče mi,
a nosiljka je u međuvremenu krenula s nama.
I zatim - "Siđi, Imru'l-Kais, blago mi zamaraš."
A ja joj odgovorih: "Hajd otpusti mu uzde.
Ne tjeraj me, pobogu, od svog ploda koji me opija.
Posjećivao sam žene poput tebe, pa čak i trudne,
neke bi ostavljale dojenče, okruženo amuletima.
Ako bi zaplakalo, one bi se napola okrenule prema njemu,
a moj bi ih raonik mirno rezao i ne bi spao iz brazde."
Imru' al-Qays
0 comments:
Objavi komentar