More, more, moje more, more
Jute su se zaklinjali ljudi
Sve ti lipe darivali riči
Ova jubav vikovima traje
Ne more se more mirit s ničim
Kad na suncu drimaš u bonaci
Ol kad vitar grišpa tvoje tilo
Pusti mriži neka kruva najde
I nek bude sve ka ča je bilo
Ne more se ništa mirit s morem
Lipa mladost ostala u tebi
Ne more se ništa mirit s morem
Za sva blaga ja te minja ne bi
Ne more se ništa mirit s morem
Cili život šta nam blagost daje
Ne more se ništa mirit s morem
S Dalmacijom koja vično traje
Rasušene mriže su i arte
Rastopjena beštimja u noći
Ribar uvik oko baca na te
U to more tajni, snova, moći
0 comments:
Objavi komentar