Život neka nam uzmu, ljubav ne mogu



Neka pljuju, nek se gade
neka ogovaraju, nek sažaljevaju
neka mrze, neka tuku
nek se rugaju, i ponizuju
neka kunu, i proklinju
neka vjeruju u što žele
definiraju kako hoće
neka umišljaju
neka izmišljaju
čime god se dosjete
neka prikrivaju
svoj jal,
svoju prazninu

ali ja znam koliko su
moje ruke bile pune

tebe

u kom vidjeh sebe
kao u zrcalu

htjeli ne htjeli
kao što se i svi vidimo
ovim istim očima
- il´ su prazne, il´ su pune! -
pred kojima se, srećom
ma koliko god se dovijali
ma iza čega se skrivali
pod milim bogom
ništa sakrit ne može

Vinko Kalinić