Kad me stare uspomene zaskoče iz mraka...
red fleševa i sva ta silna sećanja.
Usamljen, nisi!
Stisni zube, diši!
Današnju realnost teško je gutati!
Leđa puna noževa, tu nestaje ni igla...
Ne vadim ih!
Ustajem, nogu ispred noge,
ja ne odustajem.
Napred, pravo ili krivudavo!
Stisni zube, diši!
Sramota nije pasti, sramota je ne ustati.
Sa drugačijim stavom, može se samo nešta postići!
Nije me sramota nijednog mog pada.
Suze zamenjujem smehom, do stadijuma gušenja!
Grcaj, vrišti!
Stisni zube, diši!
Poznajem svaki metar kvadratni, svakog protesta,
pa i metar kubni ovog jebenog vazduha.
Neću se stideti nijednog svog stava,
borim se danas, za bolje sutra!
Stisni zube, diši!
Stisni zube i diši stav je zdravog razuma.
Jedino prkosom i borbom mogu izmeniti sutra,
ne dozvoljavam da me jarme i guše
u istrajnoj borbi jedino vidim uspeh.
Zato jedino kažem
STISNI ZUBE, DIŠI!
Sava Jokić
---
(1986. godište, rođen 13 aprila, dakle OVAN. Studira Filološki Fakultet, katedru OPŠTA KNJIŽEVNOST I TEORIJA KNJIŽEVNOSTI, on je student (samo se nada da neće biti i ВЕЧИТИ). Piše i učestvuje u teoretsko pesničkoj radionici Dubravke Đurić (poznatoj pod imenom AŽINOVA književna škola). Nije izdavao (вероватно неће ни у скоријој будућности), ali planira i iskreno se nada. I sve ga zanima. Pored književnosti i aktivizma zanima ga i poljoprivreda, i muzika, i ratarstvo, i industrija, i tehnologija, i logika, i filozofija, i menadzment i ...)
0 comments:
Objavi komentar