Kućo non je bila, ma sal je mirina
Kroz ponistre limun ispružil nebu grone
Kuverta joj rana, a komin škurina
Ni spomena nimo na pasale done.
Kućo non je bila, ma sal je mirina
Svi su moji u nje otvorili oci
Portili su drogi, ostala je stinja
Kal nevera dogne, kiš u nje toci.
Zanavike niku, niku nikad neće
Vrotit švere nose, pomlodit i mene
U parsi me boli, žeja dušu kreće
Ni vej mojih drogih, ostale mirine.
U nje mi je nono parvi put zaplakol
Jelni hlolni veli devetsto i treći
Ol srići mo otac do uskrsa feštol
Tri je dona plakol, sve od pusti srići.
Ma sve je sal stinja, stinja i mirina
Izlizoni pragi, zamteteno sime
Agvantat će borzo i mene škurina
Ratormolo vrime kuću non i ime.
Zanavike niku, niku nikad neće
Vrotit švere nose, pomlodit i mene
U parsi me boli, žeja dušu kreće
Ni vej mojih drogih, ostale mirine.
Anela Borčić
0 comments:
Objavi komentar