Mirina


Kućo non je bila, ma sal je mirina
Kroz ponistre limun ispružil nebu grone
Kuverta joj rana, a komin škurina
Ni spomena nimo na pasale done.

Kućo non je bila, ma sal je mirina
Svi su moji u nje otvorili oci
Portili su drogi, ostala je stinja
Kal nevera dogne, kiš u nje toci.

Zanavike niku, niku nikad neće
Vrotit švere nose, pomlodit i mene
U parsi me boli, žeja dušu kreće
Ni vej mojih drogih, ostale mirine.

U nje mi je nono parvi put zaplakol
Jelni hlolni veli devetsto i treći
Ol srići mo otac do uskrsa feštol
Tri je dona plakol, sve od pusti srići.

Ma sve je sal stinja, stinja i mirina
Izlizoni pragi, zamteteno sime
Agvantat će borzo i mene škurina
Ratormolo vrime kuću non i ime.

Zanavike niku, niku nikad neće
Vrotit švere nose, pomlodit i mene
U parsi me boli, žeja dušu kreće
Ni vej mojih drogih, ostale mirine.

Anela Borčić