Na kraju krajeva, druže moj,
zašto sam ovdje prikovan?
Ne radim ništa, pogibam,
a nitko da mi pomogne.
Bez druga i obitelji
tu čamim, kao nikada.
Borovi škripe od zime
i danju i noću.
Pijem rujno vino,
no pij ga cio dan,
ne može te opiti,
slabo je, druže moj.
Srce je puno tuge
i kao rijeka Ven
neumoljivo stremi
dolje, k tebi, na jug.
0 comments:
Objavi komentar