S tobom mojom prvom ćudljivicom
Opraštah se. Istok granu plavim.
Ti si rekla: „Zar da zaboravim?"
A ja ipak odoh s nevericom.
Izranjaju iz anđela lica —
Bliska danas, a sutra daleka.
Zbog čega sam uglove stranica
Tu previo, i zašto me čeka
Ono mesto oproštajnog trena
I samo se u knjizi otvara?
Zar godine behu samo pena,
Otplovivši, ne raspretav žara?
Još si rekla: „Srce je kameni
Stup čekanja, a od vatre bila".
Ni sad ne znam da l' si bliska meni
Samo bila, il' si me ljubila.
1911.
0 comments:
Objavi komentar