Govorim sad reči koje tami streme
I samo se jednom rađaju u duši.
Pčela oko bele zuji hrizanteme.
Jastučić starinski za miris me guši.
U sobi, čiji prozori su uski
Još prebiva ljubav i starine skrama,
I nad krevetom napis po francuski
„Gospode, smiluj se nad nama".
Kazivanje drevnih, tajanstvenih slova,
O dušo moja, ne diraj ne išti...
Buni se odbljesak sevrljskih kipova
Ispod odežda tame što ih tišti.
Poslednji zračak žućkasti i gordi
Vene u buketu jarkih georgina
I, ko u san, kaplje: zvuk sa violina
I s klavira jecaju akordi.
1912.
0 comments:
Objavi komentar