Slava tebje, bolu preduboki,
Juče umro kralj je sivooki.
Veče beše jesenje, nemirno,
Moj muž, došav rekao je mirno:
Iz lova ga doneše u selo.
U starom mu dubu našli telo.
Za kraljevnom žal. Bol je opsada.
Samo za noć postala je seda.
Uzev lulu sa kamina, tmurno
Na noćni rad pošao je žurno.
Devojčicu istog trena prenem
I gledam u sive oči njene.
Nad prozorom šapuće topola:
„Nema kralja, ovo je noć bola".
1911.
0 comments:
Objavi komentar