U desetom selu
Živi Antuntun.
U njega je malko
Neobičan um.
On posao svaki
Na svoj način radi:
Jaja za leženju
On u vrtu sadi.
Kad se jako smrači,
On mrak grabi loncem.
Razlupano jaje
On zašiva koncem.
Da l` je jelo slano,
On to uhom sluša.
A ribu da pjeva
Naučiti kuša.
Na livadi tjera
Bicikl da pase.
Da mu miše lovi
On zatvori prase.
Guske sijenom hrani,
Snijegom soli ovce.
A nasadi kvočku
Da mu leže novce.
Kad kroz žito ide
On sjeda u čun.
Sasvim na svoj način
Živi Antuntun.
Grigor Vitez
(Foto: Vinko Kalinić)
0 comments:
Objavi komentar