Kada stepli podne u angustu strane,
kad gori kamenje uza more,
tad zapiva Sipe u po gore,
da ga čuju drage na sve strane.
Drugi trudnik trudan u podne počiva,
Sipe trudan u po boka piva.
To je pisma ditinjstva u delu,
mladosti mež voli i muke u kavi,
njegovega truda i kratke ljubavi.
Sada piva, neka čuje svit u našen selu,
da je Sipe bisan, kako vezan bak.
ma da još je tote, i da je junak.
Pisma mu je jaka i tržlja od stine,
teška kako bat, i oštra kako strila,
kad zadudnji srhi projdu tila.
Ni glasa mekoće, ni traga miline,
pisma prez rišpeta i prez oproštenja,
divlja pisma sume i trdog kamenja.
Piva Sipe sam i gleda pustu stran.
di mine još je kako dite vrta
i nikad se ninen ni skrenuja s puta.
di lita je dela po vas dan.
Gleda more, di je dimboko ronija,
kad bi liti z minon zubace ubija.
Piva Sipe, a u glasu mu roštaju makine
velikih brodi, na kih je oganj ložija,
i šume mora, ke je mlad prigazija.
Tresu se kaldaje, krv se tali od silne tepline.
ugljevlje se prosiplje, padaju gradele,
grme kletve. z lica se rone kaplje črne i debele.
Iz Sipinega grla pucaju puške labinske
kad je on volar, rudar j mornar
se tuka za slobodu, da bude na svojen gospodar
i da očuva grudu zemlje slovinske.
Iz pisme njegove struja se Rašina dere
šviču vitrl i mlate po moru nevere.
A Sipe gleda u magli slike dela, junaštva, boja i smrti.
I ni ga strah od tih krvavih sadašnjih i budućih puti.
Kada ga slušan u podne, kako je mračan. ma lipi
želin samo jeno: imati tako sto miljari Sipi.
0 comments:
Objavi komentar