Zaljubljen ja sam, al ne opet toliko
da i bez toga ne bih mogo lako;
časnim se smatram, te se hvalim svakom
što meni ljubav toliko ne školi.
Dosta što zbog nje igrat, pjevat volim,
tko njojzi služi, njega služim tako,
a pretjeranost suvišna je pako,
mnome ne vlada, time se oholim.
Nek smrtnoj ženi u pamet ne dođe da
je, ko neki, služim poput roba, pa nek
je lijepa nada sve gospođe:
glup, odveć ljubeć, traješ svoje doba,
pa stoga želim da se toga prođem,
to srce mijenja, postaješ rugoba.
Cecco Angiolieri
(Preveo: Pavao Pavličić)
0 comments:
Objavi komentar