Tko je, bez novca, ljubavlju užežen
nek digne galge, objesi se zatim,
jer on ne jednom, mnogo puta pati,
ko taj što pade zbog grijeha najtežeg.
A njene bijedna moja sudba steže,
te se u ljubav veće preobratih,
a nemam novca ni da taksu platim
kad hoću nekog da na sud potežem.
Zašto se, dakle, omčom ne ugušim?
Zato što sveđ me jedna miso mori:
bogat mi otac, a starost ga ruši,
pa čekam da ga vrijeme već umori;
a on će umrijet kad more presuši,
nesrećom mojom Bog ga zdravim stvori.
Cecco Angiolieri
(Preveo: Pavao Pavličić)
0 comments:
Objavi komentar