Zbogom! Zbogom! - Rodni žali
Već s' otimlju oku mom;
Vjetar huče, rču vali,
A galebi grakću k tom.
Ono sunce gdje zapada,
Tamo je i nama poć';
Teb' i njemu s Bogom sada,
Domovino - laku noć!
Jutrom će se sunce popet
Iznovice nad taj svijet,
Ja ću more, nebo opet,
Ali tebe neću zrijet.
Kuća pusta ostala mi,
Tužno, tamno sve u njoj,
Drač joj raste po stijenami,
Pas pri vratih cvili moj.
"Hodi amo, moje dijete!
A što plačeš tako - što?
Valjda što nam vali prijete,
Il bjesnilo bure ha!
Ne boj mi se, utri oko,
Jer nam brod je, lak mu kret,
I najbrži jedva soko
Natkrilio bi mu let!"
"Nek se vali s vjetri taru.
Njih zaista nij' me strah,
Druga ali, gospodaru,
Bol mi ote srcu mah.
Spominjem se od ljubavi
Svoje majke, oca svog,
Kano što ja njih ostavih,
Ostavit će mene Bog!
Otac, kano na rastanku,
Odoljet će jadu svom;
Ali majka i u sanku
Uzdisat će, znam, za mnom!
"Neka, neka, dijete moje
Doliči ti suza ta,
Da su meni ćuti tvoje,
Plako možda bih i ja.
Hodi amo, moj junače!
Zašto si mi tako blijed,
Zar već Francez na te skače,
Il te plaši bure jed?"
"Strahom mi se duh ne bavi,
Gospodaru, nijesam plah,
Al ženu si da ostavih,
Ta me miso muči, ta!
Ona s djecom stan imade
Tamo blizu doma tvog;
Što joj tužna reći znade,
Kad zazovu oca svog?"
"Neka, neka, moj junače!
Pravedna ti bol je ta,
Ali ja sam ćudi jaće,
Ne tugujem s takvog šta.
Jer tko da se poda kini
Rad ikoje žene tu,
Kad iza nas lako ini
Utješit će svaku nju.
Meni nije ničeg žao,
Nit se ičeg ja bojim,
Žalim samo da sam stao
Ne žaliti ni za čim.
Samac ja sam, sam do Boga
Sad na svijetu: tko je kriv,
Da ne marim ni za koga,
Kad ni za me nitko živ?
Naviko na tuđu hranu,
Znam da bi me za koj' čas
Da se vratim k svomu stanu
Ugrizao i moj pas.
Zato lađo, moje blago,
U tebi mi nade sve,
Nosi mene kud ti drago,
Samo natrag doma ne!
Zdravo, zdravo, vode sinje,
A budem li i vas proć',
Zdravo, hridi i pustinje,
Domovino laku noć!"
Lord Byron
(Preveo Petar Preradović)
0 comments:
Objavi komentar