U tamni kad siđeš grob,
I ja ću - budno i sv'jesno -
U nj leći - al' tako da svaki moj ud
Uz tebe prione t'jesno.
I tebe svu blijedu i njemu i hladnu
Grliti, stiskati ja ću,
Uz tebe dok ondje smrt ne nađem jadnu
U drhtanju, grču i plaču.
Ustaju mrci. Ponoć je. - Roj
Mrtvaca, plešući, bludi.
Mi dalje ležimo u mračnome dnu.
Na tvojoj počivam grudi.
Ustaju mrtvi. Sudnji je dan.
Prima se kazna i plaća.
Manite! - dalje ležimo mi tu
S rukama oko vrata.
Heinrich Heine
0 comments:
Objavi komentar