Dobro mi izgledaš
i čini se da ozdravljaš
ma neka ti krene,
daleko od mene,
da ne znaš da propadam.
Više me ne trebaš
kad prođeš ne pozdravljaš
a svemir je bio, u oku tvome,
to ne dam nikome.
Na pola duše živim ja,
tu pokidat´ se nema šta
na pola srca još sam njen,
na pola umirem.
Nemaš što vidjeti,
produži, ne zastani
u meni led, i mećave viju
i jesenje kiše liju.
0 comments:
Objavi komentar