Toše Proeski: Pola duše, pola srca

02:57:00 0 comments

 


Dobro mi izgledaš

i čini se da ozdravljaš

ma neka ti krene,

daleko od mene,

da ne znaš da propadam.


Više me ne trebaš

kad prođeš ne pozdravljaš

a svemir je bio, u oku tvome,

to ne dam nikome.


Na pola duše živim ja,

tu pokidat´ se nema šta

na pola srca još sam njen,

na pola umirem.


Nemaš što vidjeti,

produži, ne zastani

u meni led, i mećave viju

i jesenje kiše liju.




Vinko Kalinić

Urednik

„A što bih jedino potomcima htio namrijeti u baštinu - bila bi: VEDRINA. Kristalna kocka vedrine . . .“ Tin Ujević

0 comments:

Objavi komentar