Dođu budale, same, nitko ih ne zove
pa skaču oko tebe - e, ono bi ovako
e, ovo bi onako - hoće te uvući
u svoju budalastu igru, a tebi
neugodno budali reći: ej, budalo
makni mi se sa sunca, i ovako
i onako, zaklanjaš mi pogled
- pa ih pustiš, neka skaču
potom dođu druge budale, koje se rugaju
prvim budalama, a koje bi sve to što i prve,
ali naopako - i one bi s tobom, ovako i onako
a ti im ne obraćaš pažnju, iz iste one
neugodnosti koju budale nemaju, a ti je,
eto, nosiš kao vlastitu sjenu, pa te nekako
- priznaješ, sasvim budalasto! - stid
pred budalom što je budala
ali tu nije kraj!
kad shvate da ne trzaš, ni ovako ni onako
da te ne mogu uvući u svoja kola,
igra se ipak zahuktava, i za jedne i za druge
tek tad si totalna budala, koja nikako da se odluči
kojoj vrsti budala pripada - onoj prvoj,
koja bi to onako, ili ovoj drugoj, koja bi to ovako,
ili pak onoj sasvim nerazumnoj, koja to ne bi
ni ovako ni onako (a trebala bi ih se definitivno
nekako riješiti!), pa se još uvijek čudi
kako s budalama nikako ne može izići na kraj
Veliki petak,
06. 04. 2012.
Vinko Kalinić
0 comments:
Objavi komentar