Poslanica Ranku Marinkoviću
Kad Vas u kasne sate studene zimske noći ugledam kako
Hodate od Kazališnog trga prema Visokoj ulici
Na Gornjem gradu, ja znam, šjor Ranko, da ste još živi
I da ne izgledate puno bolje od mene.
U međuvremenu Vlatko mi oduševljeno priča da Vas predlažu
Za Nobelovu nagradu. Ako uhvatim vremena i
Uspijem li se popeti do Kamenitih vrata
Skrušeno ću i svesrdno moliti Gospu da Vam je dadu
Williams Carlos Williams bi rekao: Prav Vam budi:
U tim godinama i još s takvim imenom! Sasvim
Dovoljno da se viška mularija okreće za Vama
Kao da ste cotavi
Uzgredno, pada mi na pamet da bismo s neznatnim
Dijelom tog novca mogli zajedno skočiti na Jamaiku:
Vi snosite putne troškove a ja ću se pobrinuti
Za rum i žene
Kako bilo, u nedostatku nečega boljeg, šaljem Vam,
šjor Ranko, i ove zimske noći iskrene želje, najlješpu
Među Glorijama i čvrst zagrljaj satkan od pustih riječi koje
Poput svega valjana na svijetu
Polako izumiru.
0 comments:
Objavi komentar