Popeo sam se jutros na jedan panj i na sav glas vrištao prema Zapadu: neka je i šest oceana između mene i Amerike, nikada neću biti kao Kip slobode! Moji snovi su živi. Moje srce kuca. I kad si sasvim daleko. I kad ne čuješ moj glas.
Ptice su se prepale i netragom nestale. Nebo se zarumenilo. I more uznemirilo. Samo ti stojiš. Neustrašivo. U mom srcu. Kao i ja, na ovom panju. Razumiješ?! U srcu koje kuca!
Strašnije no ikada.
Komiža, 03. 08. 2011.
Vinko Kalinić
0 comments:
Objavi komentar