Tu godiśće bilo jih je śeśnaśte ca śu bili źa u vojśku. I ca je bilo, śvih śu butali bliźu Komiźe, nike u Śibenik, nike u Źadar, nike u Śplit, a bilo je i onih ca śu ośtali i na śkoju. Śumo śu jedinega śina ol tete Juvane poślali u Bitolu.
- A ca je śinko, ca śi źalostan. – pito teta Juvana śina jedinega, kal śe vroti iś regrutacije.
- Moloj me, ma! Kako neću bit źalośtan, śvih śu butali vodi ninderac okolo, a mene jedinega śaju tamo ninder u piźdu materinu. - njunko śin.
- A di te šaju? – cudi se teta Juvana.
- U Bitolu.
- A di je ta Bita? – pito teta Juvana.
- Oto je tamo ninder u Makedoniju, da bi u piźdu materinu! – olgovoro śin i śiri ruku kuda źeli pokoźat na kroj śvita.
- Oboj ga tebi u glovu, śinko! – źlamenije śe i tiśi ga teta Juvana – Vaźno da je u Jugoślaviju!
Vinko Kalinić
Iz "Zapisi jednog mulca"
(Facende koje ne pameti hiśtorija,
a śvi źivot śe u njima źamorśi)
0 comments:
Objavi komentar