U Okjucinu je tu bilo, jubov śu cinili u kontrabond. Bili bi śe nośli u śakreto, pok udri dok je ćonca.
Ma, jedon put śe trefilo da śu cinili pośol u konobu. Un je bil doli, a na no nje, jerbo na je bila źeśćo ol njega. E, ma kako śu bili śtori, darveni podi, niź daśke ol poda vidi ovi doli da jih ol gore jelnu oko prati.
- Ferma! Ferma! – śapuce ovi doli – Gledo noś oni gore!
Ma va śe uźegla, ne cuje na ca un hoće reć, pok ga tiśi:
- Moloj Boga, jebi daje!
- Ma cujeś, kal ti govorin, ferma! Gledo noś oni gore! – gledo vi doli nu oko meju grede, i śvi śe uznemiril.
- Kal ti govorin, moloj Boga, jebi daje! – nedo śe va kalat, ni ol gore ni ol dole.
Vinko Kalinić
Iz "Zapisi jednog mulca"
(Facende koje ne pameti hiśtorija,
a śvi źivot śe u njima źamorśi)
0 comments:
Objavi komentar