Mesec se zapliće u oblaka kolu,
Baciv u salon tek pogleda zor.
Šest pribora je večeras na stolu,
I još jedan nedostaje pribor.
Moj muž i ja, prijatelji naši
Sa godinom srećemo se novom.
Zašto su mi prsti krvavi? U čaši
Zašto se vino meša sa otrovom?
Domaćin prvi podiže zdravicu,
Titrajući kruto ko plamen na sveći:
„Ja pijem za našu plodnu oranicu,
U koju ćemo svi na kraju leći!"
Drugi, u oči pogledavši moje,
Kao da traži neki odraz sveti,
Reče: „Ja pijem za stihove tvoje,
U kojima ćemo svi živeti".
Treći, kad ponoć otpoče da bije
Pomalo lenjo sa staroga sata,
Kao da moje tamne misli hvata,
Reče odvažno: „Ja za njega pijem...
Koga još nema — za sedmoga brata!"
1923.
0 comments:
Objavi komentar