Ka i svaki pravi peder, tako san i ja ljubomoran za popizdit! Ono šta je
moje nedam nikome, i amen! Šta ko ima dirat moje meso? A tek dušu da mu
neko takne, da ga uvatim, jeba bi mu i ćaću i mater.
A opet, kad stavin ruku na srce – ka šta je stavlja svaki pošteni i
čestit Hrvat u svin važnijin prilikaman i neprilikaman – moran bit
iskren i ljudski priznat: nisan ni ja vegeterijanac.
Bome, je! Šta je lpo, lipo je!
I laže ka pas svaki onaj koji reče da ne bi dira. A šta bi laga, svaki
dan kad napravin đir po gradu vidin ih baren deset na koje bi se popeja.
- Da popeja?! Ma ne bi me ni sveti Petar sknija s njih! A kako se ne bi
penja, kad di god ih okrzneš okon, sve puca od milosti Božje!? Po tome
vidiš koliko je dragi Bog bija velik, dobar i pametan, kad je tako lip,
raznolik i uzbudljiv svit stvorija! Pametan čovik bi na to reka: koji
lipi narod! Ma jel tako da nas je Bog napravija da nije moga bolje?! I
još bi bija sritan ka malo dite šta živi u jednoj tako lipoj zemlji, s
toliko puno lipega svita. Ali ne! Kad je neko proklet, onda je proklet
do kraja. Uvik će se nać koja šaka smeća od judskoga roda, i ka prave
pizde od judi odma će skočit na zadnje noge, počet će vikat i beštimat:
trubetat će o smrtnim grisima, Sodomi i Gomori, mahat prston i pritit se
ognjem paklenin. Ka da in je neko drugi kriv šta su čoravi, gluhi,
čelavi, šta nemaju ni mota ni šesta, i šta se ne znaju veselit običnim,
malim i slatkim, svakodnevnim stvarima.
Gospe moja, ja kad vidin koje lipe noge, ja se odma produhovin! Oli koje
lipe, onako malo punije usne, Isuse moj dragi, ma ja bi cili dan molija
Boga, slavija bi sveto ime Njegovo i meditira do nirvane. A tek oči kad
me privku – govori se da su oči zrcalo duše! - ajme majko, sveti moj
Antune Padovanski, odma bi se zaredija i sve bi zavite položija od
momenta, samo da mogu povirit u dušu toga čovika koji ima tako duboke,
izazovne i jebačke oči. Triba bi stvarno bit čorav, oli teško bolestan,
oli nastran, pa da prođen pored lipog i interesantnog čovika ka pokraj
daske.
Ja to ne mogu! Srce bi mi puklo, eksplodiralo bi od tuge da se ne
okrenen. To mogu samo oni fetivi bezbožnici koji ne viruju u ništa, koji
su štufi i siti svega, kojima je pun kufer i samih sebe i svih oko
sebe, kojiman se ništa više ne može ni dignit ni spustit, pa jebu vile
umisto da guštaju u veličanstvenoj Božjoj Kreaciji i u onome šta nam je
dragi Bog da, sa zadatkom da se divimo, veličamo i štujemo velika i
sveta djela Njegova. A more bit i da se ti bezbožni, bezobzirni i ladni
judi, koji preziru tilo i viruju samo u duh, još uvik drže one Darvinove
teorije koja govori kako je čovik samo beštija. Ko zna, možda takvi
računaju da su sve sami majmuni oko njih. I šta bi se onda okrićali za
nečim u čemu nema ni žive duše?!
Ja pošteno priznajen, kod mene ta teorija ne vridi! A praksa još i
manje! - Meni cila duša zatreperi čin vidin koju lipu, pupastu, onako
arijevski sklesanu guzicu. Još ako se pribacije iz noge na naogu, malo
ovamo, malo onamo, a između... ajme, judi moji, to bi i pokojnoga
Dioklecijana probudilo iz mrtvih i priobratilo na kršćanstvo, a di neće
ovakvo bogobojaznoga i pobožnoga čovika ka šta san ja. Odma mi udre u
mozak Prva Mojsijeva i ono kako Bog reče: «... da načinimo čovika po
svojemu obličju, ka šta smo mi, koji će bit gospodar od riba morskih i
od ptica nebeskih i od stoke i od cile zemlje i od svih beštiji šta se
miču po zemlji. I stvori Bog čovika po obličju svojemu, po obličju
Božjemu stvori ga...!»
- Neću ni ptice nebeske, ni ribe morske! Jebe mi se ko će bit od čega
gospodar! – dođe mi da zavičen na sav glas - Odričen se i stoke, i cile
zemlje, i svega šta je na njoj! Rodija san se i gol i bos, ka pravi
siromaj, pa neka i umren ka siromaj. Boli me kurac za cili svit i svu
vlast na njemu! Daj mi samo još tri minute da uživan gledat kako je lipo
obličje načinija Bog kod ovoga čovika! A onda čini sa mnon šta te
volja!
I u te tri minute ćutin se ka pravi svetac! Ma šta svetac?! - Ka mučenik!
Judi moji koja je to milost, koje je to blaženstvo, vidit obličje Božje
kako se, onako lino i polako, vaja isprid tebe?! Koja je to muka, kad ne
možeš ni dotaknit čovika ondi di je najsađi?! - Poslin, cilin puten
meditiran, ako je čovik načinjen po obličju Božijemu, onda mora da će i
na nebu bit isto tako lipo, ka šta je i doli, na zemlji. Može bit još i
lipše! Jerbo, ako gori bude ka šta je bilo i doli, na početku stvaranja
svita, u Edenu – adio Versači, Guči i La Kosta...! Adio rečipeti,
halteri i tange! – Svi ćemo se šetat po raju ka od matere rođeni. Ka oni
u Smokvinom listu, oli Plejboju! Jedino oni u paklu, more bit da će bit
obućeni ka fratri i švore, da se ne šporkaju dok budu cipali drva i
ložili oganj.
U tome momentu, nij mi ža umrit! Ćutin se ka da san samoga Boga vidija
isprid sebe, u svoj slavi i sili Njegovoj. To je najlipša i
najdjelotvornija duhovna vježba koju prakticiran u zadnje vrime, koja
cili svit u momentu okrene naopako i napuni mi dušu svin mogućin
daroviman Božjin. Nema situacije u kojoj bolje ćutin Božju prisutnost i
blizinu, nego kad vidin šesnog čovika, lipog ka anđela. Odjedanput cili
procvitan i buden obasjan njegovon lipoton ka gariful suncen u proljeće.
Odma se ćutin još većin vjernikom nego šta san prije toga bija.
Pa neka mi neko reče da tilo nema veze s dušon?! I da se na guzici ne
može pročitat isto šta i u Bibliji?! – Samo ako čovik oće, ako viruje i
ako ima duha Istine u njemu.
Seks na crno
Mene je straj onih šta ne mogu jebat. S njima fakat nešto nije u redu.
Zamisli samo tu pegulu, cili život ti se nešto diže, a ti nemaš pojma
šta i kako? Koja je to pokora?! Bidni judi, njima stvarno triba pomoć.
Od njih mi je jedino više ža one šta jebu cili svit sa svojon nejebicon.
Takvi opet, znaju sve šta ne triba. A šta triba – kurac! Onda
izmišljaju propise i teorije. Pišu doktrinalne note i šalju apostolska
pisma. Kad triba raširit noge, oni vade sveto Evanđelje. Oli, kad ga
triba stavit, oni se od jednput site Boga. Ko da je Bog policajac za
seksualne delikte, a ne svemogući Stvoritelj. Šta Bog ima s tin ko će
koga, kad i kako? On je svoj posal pošteno odradija: stvorija je sve šta
je ima za stvorit. I muško i žensko, i sprida i zada. Ima nas, fala
Bogu, svakakvih. I svima nan je da oči, da se možemo gledat. Usne, da se
možemo jubit. Ruke, da se možemo pipat i mazit. Obuka nas je u finu,
meku i toplu, kožu. Da se možemo grijat kad nan je zima, oli da se
naježimo kad nas nešto uzbudi i raznježi.
Uza sve to, svakome od nas da je razum i slobodnu volju. I emocije, da
ne budemo ka beštije! Pa ako se dvoje mogu sporazumit i dogovorit da će
se volit, ne znan ko bi in moga oduzet tu potribu koju je Stvoritej
usadija u njih. Oli, ako ćute u sebi da će bit sritniji i ispunjeniji
ako ga stave u ovu a ne u onu rupu, ne znan koji bi in evanđelist moga
zamirit taj gušt? I zbog čega? Ko da je pizda svetija od guzice?
A je! – Sad će odma skočit na zadnje noge, ovi šta pate od nejebice. –
Ka fol, oni znaju sve šta je Bog tija kad je stvara čovika. Možeš jebat
samo kad praviš dicu! U suprotnon si najeba! Ni u ludilu da bi jeba,
onako, čisto radi gušta. Samo zato šta si se napalija. A ne daj Bože da
faliješ rupu! Ta dva tri centimetra vamo ili tamo, mogu te koštat
života. I to vičnoga!
Moš mislit, koje monade!?
Ko da je Bog bija pizda, pa nije zna šta je stvorija?! Neće me valjda
takvi bogohulnici uvjeravat da je i On bija jebivjetar i propalica ka i
oni naši studenti u pokojnoj Jugoslaviji, šta su završili fakultet
strojarstva a da nisu ni vidili kako igleda kacavida, a kamo li stroj?
Koji ono apostol govori, da su čak i sve vlasi izbrojene u čovika? Kako
onda ne bi bilo regulirano i ono osnovno judsko pitanje: kako se čovik
pali, a kako gasi?
A je, može bit i da ima koji oriđiđi šta je jeba samo dva, oli tri, puta
u životu. Onako, čisto kršćanski, s predumišljajem! Da napravi dicu.
Možda je stvarno čovik molija krunicu dok ga je stavlja i vadija, zrno
po zrno, i pri tom da nije misija o ničemu drugom nego samo o tome oće
li dite upisat na bogosovni fakultet kod franjevaca oli kod isusovaca.
Ali, ako i ima koja takva doktrinalna figura, to je sigurno unikat
dostojan svjetskih muzeja. Prije će bit da iznimke potvrđuju pravilo,
jerbo koga god znam, svima su ujutro jaja puna milosti Božje, a oči lete
na sve strane čin izađu vanka, ka u sjemeništaraca kad otpivaju Svetu
Misu.
Ja bi umra kad ne bi jeba sedam dana. Već treći dan me boli glava,
stomak mi se napuše, a ruke mi se tresu. Ne kažem, neman se zašto
opravdavat! Možda je onaj dan kad me stvara i Bog ima loš dan, pa mi je
zajeba motoriku. Može i to bit razlog zašto iman kratko paljenje a malo
duže gašenje. Ali, gledan oko sebe, i mogu van reć da ni drugi nisu bili
puno bolje sriće – judi se pale jedni na druge bez problema. Još kad
zatopli malo, pa kad se skinu jakete, bunde, kapoti i đemperi, ajme
majko, cili grad popizdi i sve se zapali. Čak i arija vonja po Duhu
Svetome.
A onda, i ono moralno pitanje: zašto bi jeba, ako ne bi gušta u tome? Za pokoru?
Je, kako da ne! Da san tija činit pokoru, otiša bi u Ameriku. Evo, baš
slušan na CNN-u: tamo su dica prijavila više od jedanaest iljada (11
000) slučajeva seksualnog zlostavljanja od strane fratri i popi. Od
ukupnog broja optužbi šest iljada i sedansto (6 700) je istraženo i
potkripljeno. I to samo u Americi! Ko zna šta se sve događa ovamo, na
ovoj našoj strani svita, di se još ne vodi knjigovodstvo i statistike,
di nema istragi i di nas još uvik jebu na crno?
Jadna dica, šta su ona Bogu skrivila, da ispaštaju za pokoru svojih dušebrižnika?
Eto šta ti je čovik?! – Ma kakva beštija?! Ma kakvi majmun?! – Čovik zna
bit sto puti gori od bilo koje beštije! Koja bi to beštija silovala
dite? Bog mu je da sve, a on opet oće po svoju. U ime Boga, jebe čovika.
I to ne onda kad triba i di triba, kad je to lipo, kvalitetno i ugodno -
nego baš ondi di nikad i za ništa na svitu ne bi smija. U mozak! U
dušu! Razjebe ditetu cili život. Ni krivom, ni dužnom.
I di je tu pravda? Di je tu moral? Di je tu logika? Di sveto Evanđelje?
A triba samo bit pošten i priznat, prvo sebi a onda i onima do kojih nan
je stalo: svi smo mi kurve! Takve nas je Bog stvorja. To nan je u krvi
zapisano. Nije to nikakva filozofija, nego čista priroda. Jerbo čovik
može reć: ovo oću, a ono neću – to je karakter. Ali ko može zapovidit
kad će mu se dignit, a kad spustit? Tu ne vridi ni matematika ni
filozofija. Ako je čovik normalan, bar prosječno, mali skače sam od
sebe, po zakonu gravitacije, i kad bi to čovik tija i kad ne bi tija, pa
ti gledaj šta ćeš: oćeš moralno, ol ćeš oralno.
Reci brate: je, pališ me! Diže mi se na tebe čin te vidin! Popizdit ću
ako te ne kresnen još ovi čas! Imaš lipe noge i želin ih dignut do neba!
I to ne jedan put, nego svaki dan. - Gukni bilo šta, prvo šta ti padne
na pamet. I sve je okej! Možda ti se i posrići. Oklen znaš da se i njoj,
oli njemu, ne kreše? I to baš s tobon! Pa šta ako i nije? Ni on, ni ona
nisu jedini. Uvik ima milijun drugih, od kojih će se nać već neko ko će
bit i po tvome guštu. Lipo govori naš svit: ko pita, ne skita.
A o guštima, šta reć? - Neko voli vaginalno, neko oralno, neko analno,
neko se voli samo mazit, neko lizat, neko jubit... neko voli velike
sise, neko veliki kurac, neko malu, usku pičkicu, neko lipu, pupastu
guzu... Koliko judi, toliko čudi! Sa sekson ti dođe isto ka i sa
muzikon, neko voli rok, neko rep, neko tehno, a neko serenade. Ima ih
šta vole i narodnjake, tamburice, oli klape. A ima i onih šta vole
grupnjake, ka i onh šta vole slušat zborove, orkestre, oli komornu
glazbu. Nema tu nikakve razlike. Sve je to od Boga! A ono što je od
Njega, sve je i dobro i lipo, samo ako se čini iz gušta i na slavu
Božju. Na čoviku je jedino da bira šta mu se sviđa, šta ga ispunjava i
čini sritnim. I jedino na šta mora pazit je to, da je i onaj drugi isto
čovik ka i ti, da je i on dite Božje i da njemu ide sve isto ka i tebi.
Ko zna di ga je Adam Evi sve zaprdija, i šta su sve činili Joatan i
David?! Praotac Abraham je ima priko osamdeset žen, cili harem. Koliko
je on tek ima posla?! Ni prorok Mojsije nije bija njumfer. Volija je i
on imat svaku večer drugu pokraj sebe. A bidan Benedikt XI., svaki dan
nosi drugu veštu, a za ovako koji veći svetac obuče prefin i ljubičaste
postole – vidi se odma da čovik prati modu! – ali opet, šta mu vridi,
kad milosti Božje nije ni okusija. Eto šta ti je život i šta su gušti?! I
ko će ga sad znat koji je praotac, prorok oli Sveti Otac bija u pravu:
oni šta su jebavali puno, oli ovi šta ne jebu nikako?!
Judi su oduvik guštali svak na svoj način. Najgore se čoviku dirat u
njegovu slobodu i u njegov izbor. Ko može kome zapovidit u čemu će
uživat? I kako?
Lip ka grih! – I da neće bit «afera»?! Nego kako! «Za dobrin konjen se prašina diže!» - reka bi naš narod, a narod nije blesav. Narodna mudrost je puna iskustva. - Naprid mali! A pizde neka se čude. Neka krepaju od jubomore.
Ne rađaju se zvizde svaki dan
Zvoni mi mobitel neki dan, zovu iz Jutarnjeg lista, da šta ja iman za reć na «aferu Vladimir Tintor»?!
- Koju «aferu»? – pitan ja. Kako je on to reka, parilo je u najmanju ruku ka da je u điru neka vojno-obavještajna ofenziva.
- Vladimir Tintor, glumac iz Novog Sada! Nedavno je otkriveno da je homoseksualac.- objašnije mi novinar.
- Hoćete reć da je peder?! – pravin se mutav. – I šta onda ako je peder?
I Mikelanđelo je bija peder pa koga boli kurac za to? Ako ste bili u
Vatikanu, svaka šuša će van reć, ovi kip je isklesa Mikelanđelo, ovu
fresku je naslika Mikelanđelo... Niko van nigdi neće ni spomenit s kin
se nateza dok je klesa taj kip, oli slika tu fresku.
- Dobro! – smije se novinar – Ali ovdje se radi o tome da je čovjek javno prokazan kao hmoseksualac, mimo svoje volje.
- A puno lipa Van je to zemlja u kojoj je odma «afera» čin neko nekome
reče da je peder! Je šta ukra? Je koga ubija? Je opljačka banku?
Privatizira fabriku? Je koga silova? – odma mi je tlak skočija na
trista. – Da «afera»?!
- Ma ne! – skužaje se novinar, vidi da se jidin – Sporno je samo to što je prokazan mimo svoje volje.
- A recite Vi meni, kad se Vi pojebete, recimo, s kojon šinjorinon, je i
Vi svaki put trčite na Trg bana Jelačića s megafonon u ruci da
otkrijete «urbi et orbi» koga ste i kako natezali? Oli pošaljete proglas
na sve redeakcije da su van puno drage ženske i da ne možete živit bez
njih?
- Naravno da ne! – zbunija ce cili bidan novinar.
- Pa koga onda boli kurac s kin spava Vladimir Tintor? Kakva Van je to
«afera»? Mene bi, ka kurijožog čitatelja, puno više zanimalo, recimo,
šta čini kardinal Bozanić kad mu se digne? Je ga on blagoslovi, oli samo
reče «Oče, Oče, ako je moguće neka me mimoiđe čaša ova»!? Oli, zašto se
Luka Bebić cili oznoji kad mu za govornicu izađe gospoja Ingrid
–Antičević, onako lipo dekoltirana i minizirana? Je njega to stvarno
znoj oblije zbog zakona zemaljskih, ovih naših hrvatskih, oli more bit
da se ipak radi o zakonima Božjin? Ajde, to bi već moglo proć pod
moralne, društvene i religiozne teme? Ali, da jedan lipi mladi glumac, u
naponu snage, voli misit dobro tisto, neš ti «afere»?! Pa nije ni
bolestan, ni oduzet. Niti širi propagandu kontra Božje volje. Bilo bi
čudo da je obratno! Po Božjem zakonu, normalno je i prirodno da su jedni
heteroseksualci, drugi homoseksualci. A još najbolje su prošli
biseksualci. Oni uživaju bar duplo i od jednih i od drugih.
- Po vama, dakle, nema ništa sporno u toj aferi? – uporan je novinar.
- Kako nema? Naravno da ima! – vičen ja – Sigurno se mali iz Novog Sada
nekome opako svidija, pa se taj neko, umisto da ga dobije u guzicu, od
jada i nevoje izdrka po novinama! Eto, kakvo smo mi jadno i bidno
društvo! Ako jebeš, nevaja! Ako ne jebeš, opet nevaja! Čovik više ne
može ni birat koga će jebat, a da ne završi na naslovnicama svih novina!
Di je tu, molin Vas, moral i poštenje?
- Može li se tu govoriti o homofobiji unutar gej zajednice?
- Sve su Van zajednice iste! Svugdi Van vridi isti zakon: jedne ima ko
jebat, pa su mirni i zadovoljni, spokojni i blaženi. Uživaju i guštaju u
svojoj intimi i svin mogućin lipin stvarima. A druge nema ko ni pipnut,
pa se bune, i čine dišpete i monade. Naslađiju se, moraliziraju i
zajebaju cili svit oko sebe zbog jubomore. Krivo in je i ne mogu podnit
šta ih ovi prvi ne jebu ni dva posto. I to Van je jedina razlika između
zvizda i pizda.
I bija san u pravu! Štijen po novinama, rastežu «aferu» oko maloga iz
Novg Sada na sve strane. Otkrivaju toplu vodu. Ka da u Zagrebu nema više
pedera nego u Novom Sadu svita. Neš ti države i društva u kojoj je top
tema je ga mali voli više isprida ili odzada. Ko da su Mikelanđelo,
Leonardo da Vinči, oli Andersen imali manje oka za lipo od Gebelsa,
Hitlera, oli Mire Marković, čistokrvnih heteroseksualaca.
Ma svaka ti čast Vladimire! Nisan ima pojma ni ko si, ni šta si. Ali
poslin ove «afere», odma si mi, ka čitatelju naših novina, skočija u
očiman bar za trista posto. Samo naprid, i glavu gori! Budi karakter do
kraja i reci in svima u brk: jesan! Čovik san od pedera! Nisan ka vi,
peder od čovika! Jeba san koga god san tija, i jebat ću koga god poželin
i kad god mi se digne! Jerbo mogu! Jerbo hoću! Jerbo znan! - I to sve
mukte! Samo za svoj gušt, i ničiji drugi! Je van krivo? I šta vas se
tiče? - Neka crknu od jubomore ove kurve nedojebane šta drkaju na tebe,
željne kurca ka pustinja vode. Ko in je kriv šta je i Bog od njih diga
ruke. Pa nisi ti Karitas da spavaš s nekin iz samilosti, niti si kome
šta ukra oli koga ubija pa da jebeš po kazni. – Samo za svoj gušt! Nego
kako drugčije?!
Pizde od ljudi će uvik i svugdi ostat pizde. A za doseć zvizde ipak
triba imat malo veća muda. I svakako, nešto soli u glavi! Jerbo, kad
čovik ima karakter, bija on peder oli tek obični frajer, može činit šta
god oće. Takviman je Bog da ono šta in ni jedna «afera» ne može oduzet. A
ovi nedojebani pizduni od svita - svi skupa! - mogu mu samo puhat u
guzicu! I koliko god puhali, uvik će ostat samo pizde.
Zagreb - lipnja, 2008.
Vinko Kalinić
croportal.in
0 comments:
Objavi komentar