Oni s tobom – u rug bez duše,
Oni te, domajo, kude,
Tvoju prostotu, potleuše
Izgledom crne i hude.
Tako sin, miran, drzak što je,
Međ drugovima iz grada,
Stidi se plašne majke svoje,
Umora njenog i jada:
Uz osmijeh gleda milostiv
Nju što je sto vrsta grela
I zadnji grošić za nj čuvala
Za taj dan kad ga je srela.
(1891)
Ivan Bunjin
0 comments:
Objavi komentar