(Za Danila Kiša)
Čovjek jedan ćudi posebnih, tanak, struka uskoga,
kose razbarušene poput prašumskog raslinja kaže da je
vidio Lisicu pustinjsku na pariškim ulicama. Bože,
uzvraća poeta, što radi to stvorenje iz pustinje
među ljudima koji su nedostojni njezine ljepote
i očaravajućih očiju u kojima se prikriva melankolija koja kao
zec u grmu, kao zmija u tajanstvenom leglu opala i
perja sitnih ptica koje borave na Svetoj gori,
među posvećenim kaluđerima. Ona, Lisica pustinjska
čak ni u snu tih svetaca ne može biti sretna.
Poeta, mahnito zaljubljen u njezin ukočen pogled,
smatra, ali i to je sumnjivo, da će ona
u Vrtu Bestiariuma ipak naći razloge za svoje
ugroženo postojanje, razlog za održavanje svoje sjete
i melankolije pustinjske.
O takvoj melankoliji živ čovjek zna premalo.
A poeta je pripravan i na to da čeka Pustinjsku lisicu,
pa trajalo to i do kraja njegova života
koji nije ništa drugo do iluzija, a i Lisica će
za to vrijeme, kao i svi što žive u Bestiariumu,
u iluziji samo živjeti. Bog je odlučan u tome
da njihov život produži do krajnjih granica.
Iluzija je vječnost njihova i najtrajniji
životni vijek što ga slute oni koji su se
začarani ili zabrinuti zbog okrutnosti vremena
bavili molitvama, metafizikom i umjetnošću.
ПУСТИЊСКА ЛИСИЦА
(За Данила Киша)
Човјек један ћуди посебних, танак, струка ускога,
косе разбарушене попут прашумског раслиња каже да је
видио Лисицу пустињску на паришким улицама. Боже,
узвраћа поета, што ради то створење из пустиње
међу људима који су недостојни њезине љепоте
и очаравајућих очију у којима се прикрива меланколија која као
зец у грму, као змија у тајанственом леглу опала и
перја ситних птица које бораве на Светој гори,
међу посвећеним калуђерима. Она, Лисица пустињска
чак ни у сну тих светаца не може бити сретна.
Поета, махнито заљубљен у њезин укочен поглед,
сматра, али и то је сумњиво, да ће она
у Врту Бестиариума ипак наћи разлоге за своје
угрожено постојање, разлог за одржавање своје сјете
и меланколије пустињске.
О таквој меланколији жив човјек зна премало.
А поета је приправан и на то да чека Пустињску лисицу,
па трајало то и до краја његова живота
који није ништа друго до илузија, а и Лисица ће
за то вријеме, као и сви што живе у Бестиариуму,
у илузији само живјети. Бог је одлучан у томе
да њихов живот продужи до крајњих граница.
Илузија је вјечност њихова и најтрајнији
животни вијек што га слуте они који су се
зачарани или забринути због окрутности времена
бавили молитвама, метафизиком и умјетношћу.
0 comments:
Objavi komentar