- "Jer, nešto mora biti moje, zato što je sve tuđe, i prisvajam ulicu, grad, kraj, nebo koje gledam nad sobom od djetinjstva. Zbog straha od praznine, od svijeta bez mene. Ja ga otimam, ja mu se namećem, a mojoj ulici je svejedno i nebu nada mnom je svejedno, ali neću da znam za to svejedno, dajem im svoja osjećanja, udahnjujem im svoju ljubav, da mi je vrate."
Meša Selimović
- "Ali ni ulici, ni gradu, nije svejedno! Ima i takvih ljudi, kad oni stignu u ulicu i grad, odjednom sve oživi. A kad ih nema, kao da umru i ulica i grad. Kao da plaču za tim koga nema. Doživio bezbroj puta. Potom, i ulice i gradovi imaju pamćenje. I one govore! Ne ljudi, nego baš ulice i gradovi. Što ljudi zaborave, kamen pamti. Samo treba znati čitati taj jezik što povezuje ljude, ulice i gradove."
Vinko Kalinić
(Foto: Sonja Štivčić)
0 comments:
Objavi komentar