Sjećanje na sunce u srcu slabi

23:07:00 0 comments







Sjećanje na sunce u srcu slabi
- žuti trava.
Pahuljice rane vjetar grabi,
s njima se poigrava.

Uskim kanalima voda teče
- mrzla voda pada.
Ovdje se ništa dogoditi neće.
Ah, nikada!


Pustim se nebom iva razlistala
- leluja nad bezdanom.
Možda je i bolje što nisam postala
tvojom ženom.


Sjećanje na sunce u srcu slabi
- ili me to tmina obuzima?
Možda hoće ove noći sasvim da me zgrabi
zima.


1911.


(Prijevod: Vinko Kalinić)

 

 

***


Память о солнце в сердце слабеет.
Желтей трава.
Ветер снежинками ранними веет
Едва-едва.

В узких каналах уже не струится -
Стынет вода.
Здесь никогда ничего не случится, -
О, никогда!

Ива на небе пустом распластала
Веер сквозной.
Может быть, лучше, что я не стала
Вашей женой.

Память о солнце в сердце слабеет.
Что это? Тьма?
Может быть!.. За ночь прийти успеет
Зима.

1911





(drugi prijevodi)

 

***


Spomen na sunce srce ne grije.
Požuti trava.
Vjetar pahuljice rane vije
jedvice, jedva.

U kanalima uskim više ne teče -
Mrzne se voda.
Ovdje se ništa dogoditi neće.
O, nikada!

Zračnu lepezu iva razlistala
u nebu praznom.
Možda je bolje što nisam postala
ni vašom ženom.

Spomen na sunce srce ne grije.
Što je to? Tama?
Možda!.. Za jednu noć prispije
zima.



***


Sećanje na sunce u srcu bledi,
Žuti trava.
Pahuljice retke, vetar što se jedi —
Ovejava.

U kanalima uskim već zamreće
Voda usred pada.
Ovde nikad ništa desiti se neće,
O, nikada.

Na nebu pustom tek iva ostala,
Lepeza vetrena.
Možda je bolje što nisam postala
Vaša žena.

Sećanje na sunce u srcu bledi.
Tama obuzima?
Možebit... Doći će noćas, dah se ledi
Zima.

1911.



 




Vinko Kalinić

Urednik

„A što bih jedino potomcima htio namrijeti u baštinu - bila bi: VEDRINA. Kristalna kocka vedrine . . .“ Tin Ujević

0 comments:

Objavi komentar