Nekoga moraš voljeti,
makar i trave, rijeku, stablo ili kamen
nekome moraš ruku nasloniti na rame
da se gladna nasiti blizine,
nekome moraš, moraš
to je kao kruh, kao gutljaj vode,
moraš dati svoje bijele oblake,
svoje smjele ptice snova,
svoje plahe ptice nemoći
- negdje mora biti za njih
gnijezdo spokojstva i nježnosti -
nekoga moraš voljeti,
makar i travu, rijeku, stablo ili kamen -
jer stabla i trave znadu za samoću
- kad koraci svagda odu dalje
premda se za trenutak zaustave -
jer rijeka zna za tugu
- samo se nagne nad svoju dubinu -
jer kamen pozna bol
- koliko je već teških nogu
išlo preko njegovoga nijemog srca -
nekoga moraš voljeti,
nekoga moraš voljeti
s nekime moraš ukorak,
istim tragom -
ah, trave, rijeka, kamen, stablo,
velika, dobra bića
što progovore
samo kad zašute ljudi.
Ivan Minatti
Nekoga moraš imeti rad
Nekoga moraš imeti rad,
pa čeprav trave, reko, drevo ali kamen,
nekomu moraš nasloniti roko na ramo,
da se, lačna, nasiti bližine,
nekomu moraš, moraš,
to je kot kruh, kot požirek vode,
moraš dati svoje bele oblake,
svoje drzne ptice sanj,
svoje plašne ptice nemoči
- nekje vendar mora biti zanje
gnezdo miru in nežnosti -,
nekoga moraš imeti rad,
pa čeprav trave, reko, drevo ali kamen
ker drevesa in trave vedo za samoto
- kajti koraki vselej odidejo dalje,
pa čeprav se za hip ustavijo -,
ker reka ve za žalost
- če se le nagne nad svojo globino -,
ker kamen pozna bolečino
- koliko težkih nog
je že šlo čez njegovo nemo srce -,
nekoga moraš imeti rad,
nekoga moraš imeti rad,
z nekom moraš v korak,
v isto sled -
o trave, reka, kamen, drevo,
molčeči spremljevalci samotnežev in čudakov,
dobra, velika bitja,
ki spregovore samo,
kadar umolknejo ljudje.
Ivan Minatti
🙂
OdgovoriIzbriši