Kad je teti Katini umro muž, ona je za vrijeme čitavog pogreba plakala:
- Jadan Bog! Jadan Bog!
- Jadan Bog! Jadan Bog!
Svećeniku se to nimalo nije svidjelo: zašto ta žena oplakuje Boga?! Pa nije Bog umro, nego njen muž! Ona je jadna, a ne Bog! I kad je pokojnik već bio pokopan, a ožalošćeni se počeli razilaziti, priđe svećenik teti Katini, pa joj onako prijekornim glasom obrusi:
- Kako Vas nije sram? Boga plačete, a Vama je muž umro! Nije Bog jadan, Vi ste jadni!
- Ja? – začudi se teta Katina, pa će svećeniku: - Ne znate Vi koliko sam ja probala s njim?! Ja sam se spasila! Sad će Onemu gore znat grišpa!
Vinko Kalinić
Iz "Zapisi jednog mulca"
(Facende koje ne pameti hiśtorija,
a śvi źivot śe u njima źamorśi)
0 comments:
Objavi komentar