Iz mojih očiju sivih mami
Još uobrazilju česta slika;
Kao u mojoj tverskoj osami:
Sećam se gorko tvoga lika.
Prekrasnih ruku srećni zarobljenik
Na obalama usnule Neve.
Dogodilo se (htede ti il' vreme?)
Da moj znameniti budeš savremenik.
Govorio si: „Ti si zadovoljna..."
Pođi i ubij svoju ljubav, je li...?
Nisi znao da će venuti bezvoljna
Krv moja i duh zamreti veseli.
A ako ja umrem (o ne da se branim),
Ko će moje pesme o tebi da piše?
Ko će rečima još neiskazanim
Pomoći da ti zov pesme usliše.
1912.
0 comments:
Objavi komentar