Među stablima više ne vidim stablo
Grane nemaju lišća da ih štiti na vjetru.
Plodovi su slatki, ali bez ljubavi.
Oni ne zasite, najednom.
Što se treba zbiti?
Pred mojim očima bježi šuma,
Pred mojim ušima ptice zatvaraju usta,
ni jedna livada meni neće biti krevet.
Sita sam vremena
i gladujem za njim.
Što se treba zbiti?
Na brdima će uvečer gorjeti vatre
Hoću li se otvoriti,
da ponovo budem bliža svemu?
Ni u jednome putu više ne mogu
naći svoj put.
Ingeborg Bachmann
(Preveo Mile Stojić)
0 comments:
Objavi komentar