Ja rano ustah, psa povedoh
I posjetih ja more;
Sirene su iz podruma me
Tad gledat došle gore.
Fregate mi sa prvog kata
Konopljaste ruke pruže,
Za miša držeć mene, koji
Na pijesku dolje puže.
Al ne makoh se, sve dok plima
Kraj cipela mi prođe,
I zali pojas, pregaču mi,
I steznik inoj takođe.
I učini da ko s maslačka
Kap rose ono u trenu
Progutat mene hoće - tada
I ja takođe krenuh.
A ono slijedi; ćutila sam
Da peta mu srebrena
Na mom je gležnju, - cipela mi
Biserjem prekrivena.
Al kad smo grad mi sreli, ono
Baš nikog nije znalo;
Pozdravljajuć me okom, more
Tad vraćati se stalo.
Emily Dickinson
0 comments:
Objavi komentar