Kada se spremiš prema Itaci poći,
zaželjeti trebaš putovanje neka bude dugo,
pustolovina puno, puno saznanja.
Lestrigonaca, zatim Kiklopa,
razljućenog se Posejdona ne boj,
na takve nikad nećeš naići
dokle god ti je misao otmjena, dokle god se fina
čuvstva dotiču tvog duha, tvoga tijela.
Lestrigonce, zatim Kiklope,
Posejdona divljeg nećeš sresti
ukoliko ih u svojoj duši ne skrivaš
i ukoliko ih tvoja duša ne stavi pred tebe.
Zaželjeti trebaš putovanje neka bude dugo.
I mnogo ljetnih jutara neka bude
kada ćeš - s kojom li radosti, sa zahvalnošću! -
ući u luke, prvi put viđene,
kako bi zastao pred trgovinama feničkim
i opskrbio se prekrasnim stvarima:
sedefom i koraljom, ćilibarom, slonovačom,
i teškim mirisima svake vrste,
koliko god više možeš raskošnih teških mirisa;
uči i uči od mudraca.
A na umu uvijek neka ti Itaka bude.
Tamo stići, predodređeno je tebi.
Ali uopće nemoj ubrzavati putovanje.
Bolje neka godine mnoge traju
i na otok da već kao starac stigneš,
obogaćen onim što si na putu stekao,
ne očekujući da ti Itaka pruži bogatstvo.
Itaka ti je dala divno putovanje.
Da nema nje, ne bi ni pošao na put.
Ali nema ništa više da ti da.
I ako je nađeš siromašnu, Itaka te nije prevarila.
Tako si mudar postao, s tolikim iskustvom,
pa ćeš razumjeti već što to Itake znače.
Konstantin Kavafis
0 comments:
Objavi komentar