Mračno je danas, tako mračno, ah!
Što ćeš nam, tužna gomilo oblaka?
Čuj! Ona kroči nečujnih koraka
i prolazi ko lakih snova dah.
O, dobra večer! — Bog daj! — Kako plah
drhti joj glasak! To odgovor maka
blagomu dašku usred je cvjetnjaka —
pa grud još drhti bolno ćuteć strah.
Osluškujem... Njoj stope sve su tiše.
Tako u srce ljubav, slatka nada,
navire; glas i lik se njezin skriše.
Običaj čudan u tom kraju vlada,
da strankinja i ne kuca tu više!
Bez kucanja u srce bi mi sada.
Dragotin Kette
(Preveo Luko Paljetak)
0 comments:
Objavi komentar