Jadni Katule, ne nadaj se više.
Što misliš da je propalo, propalo je, znaj.
Dok si išao s djevojkom dražom ti od sviju,
raskošno ti je blistao sunčev sjaj.
Tolike radosti ovdje proživio si s njome.
Veseo ti je bio svaki časak taj.
Sve što je ona htjela, po želji ti je bilo.
Raskošno ti je blistao sunčev sjaj.
Sad ona više neće, al nemoj više ni ti.
Ne žudi za onim što sliči varavoj sjeni.
Ne budi očajan, slabić nemoj biti.
Uporno sve podnosi, otvrdni, okameni.
Zbogom, djevojko, Katul ti više nije jadan.
Što ti je bio, više ti nikad neće biti.
A ti ćeš za njim još kako zažaliti.
Otvrdnuo je Katul, ko kamen je hladan.
A ti, zloćo, što ti osta od života?
Drugome nećeš biti što si bila meni.
Koga ćeš sada voljeti, kome ćeš draganom biti?
Koga ćeš ljubiti, čije ćeš usne gristi.
A ti, Katule, samo odlučno, stvrdni se, okameni.
Gaj Valerije Katul
(Preveo Nikola Šop)
0 comments:
Objavi komentar